U potrazi za Hitlerovim vojnim planovima

Trogodišnji boravak u Berlinu, gde dolazi na službu vojnog atašea krajem 1938. godine, Vladimir Vauhnik će opisati u memoarskoj knjizi U potrazi za Hitlerovim vojnim planovima. Dajući u njoj široku sliku nemačkih priprema za osvajanje evropskih država, on to čini iz ugla direktnog svedoka, koji je, kako govore izveštaji američke obaveštajne agencije CIA, bio verovatno najbolje informisani strani posmatrač u Berlinu.

Opisujući iscrpno, uz mnoštvo slikovitih i krajnje zanimljivih detalja, kasniji tok nemačkih vojnih operacija i osvajanja Poljske, Francuske i brojnih drugih zemalja, Vauhnik ostavlja neprocenjivo svedočanstvo o prvim godinama Drugog svetskog rata. U isto vreme, Vauhniku je poverena nimalo laka dužnost da zastupa Kraljevinu Jugoslaviju koja pokušava da izbegne uplitanje u ratni sukob.

Posebna draž memoara su opisi Vauhnikovih susreta sa gotovo kompletnom nacističkom vrhuškom, ali i sa nizom ljudi koji su odredili istoriju prošlog veka, među kojima su Hitler, Gering, Himler, Gebels, knez Pavle, Hitlerovi protivnici koji će izvesti Julsku zaveru, ali i Ivo Andrić, tadašnji jugoslovenski poslanik u Berlinu.

U ovoj knjizi Vauhnik ostavlja i dragocene zapise o obaveštajnoj delatnosti i tehnikama koje je koristio tokom nje. Tako ćemo otkriti niz obaveštajnih metoda – od namernog plasiranja lažnih vesti, preko vrbovanja političara, umetnika, industrijalaca i oficira, pa sve do (zlo)upotrebe ljubavnih odnosa.

Jedinstveno istorijsko svedočanstvo – koje je napisao jedan od najznačajnijih jugoslovenskih i evropskih obaveštajaca dvadesetog veka – o godinama koje su svet odvele u najkrvaviji sukob svih vremena konačno se nalazi pred našim čitaocima.

Vladimir Vauhnik (1896–1955), jugoslovenski oficir i obaveštajac slovenačkog porekla. Kao pitomac Pešadijske kadetske škole u Mariboru učestvuje u Prvom svetskom ratu u Galiciji.
Nakon rata završava Vojnu akademiju u Beogradu i čuvenu francusku Specijalnu vojnu školu Sen-Sir.
Predavao je vojnu strategiju, a 1934. je raspoređen na mesto načelnika štaba Drinske divizije. Godine 1938. biva postavljen za vojnog atašea poslanstva Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Nadređeni mu je bio Ivo Andrić. U Berlinu će boraviti sve do izbijanja rata u aprilu 1941.
Nakon ispitivanja od strane Gestapoa, poslat je u Nezavisnu Državu Hrvatsku sa zadatkom da ustroji rad hrvatske vojske. Beži uskoro u Sloveniju. Na čelu je obaveštajne organizacije koja je za zapadne saveznike prikupljala podatke u celoj Jugoslaviji.
Beži iz Jugoslavije u junu 1944. nakon što je Gestapo uhapsio veći deo članova organizacije. Prvo boravi u Švajcarskoj, a nakon rata se seli u Argentinu, gde će živeti sve do smrti 1955.
Pored memoarskih zapisa, objavio je i niz vojnoteorijskih studija i članaka, najčešće pod pseudonimima.