U potrazi za Klingsorom

Vreme neposredno posle Drugog svetskog rata. Nemačka je u prvoj polovini XX veka imala šest nobelovaca iz fizike; nova teorija kvantne mehanike ubrzano se razvijala, a intenzivna izučavanja subatomskih čestica i fisije dovela su pred kraj rata do trke u pravljenju atomske bombe između nacističke Nemačke i Sjedinjenih Država. U datim političkim i ratnim prilikama neki naučnici su se našli pred večitom moralnom dilemom: da li da nastave s istraživanjima zarad viših ciljeva i na dobrobit čovečanstva ili da ih obustave kako ne bi bila zloupotrebljena i imala razorne posledice. Ishod rata je poznat kao i biografije mnogih stvarnih ličnosti čiji su životi majstorski isprepleteni sa izmišljenim romanesknim likovima u potrazi za tajanstvenim Hitlerovim naučnim savetnikom u ratnim okolnostima, zaduženim za nuklearna ispitivanja. Njegovo kodno ime Klingsor, naravno ne slučajno, preuzeto je iz Vagnerove opere Parsifal i pripada liku zlog čarobnjaka koji se mračnim veštinama sveti zato što nije primljen među vitezove Svetog grala. Hitler nije uspeo da se domogne atomske bombe, ali Sjedinjene Države koje su dale neverovatan doprinos razvoju nauke, jer su iz sopstvenih interesa oberučke prigrlile mnoge naučnike, izbegle iz Evrope pod nacističkom čizmom, napravile su je, pa zatim i upotrebile. U okviru tog odnosa nauke i naučnika s jedne strane i njihovih života kao običnih ljudi s druge, gradi se zaplet ovog uzbudljivog i napetog romana zaodenutog naučnom špijunažom čija radnja protiče u traganju za neuhvatljivim i zlokobnim Klingsorom.

Horhe Volpi (rođen 10. jula 1968), meksički pisac, najpoznatiji je po romanu U potrazi za Klingsorom (En busca de Klingsor, 1999). Kao student prava, 1990. godine, objavio je Crack Manifesto, kritiku meksičke književnosti, promovišući tako svoj rad i rad još nekoliko mladih autora koji su učestvovali u tom projektu. Volpijevi romani odstupaju od magičnog realizma i ostalih trendova u hispanoameričkoj književnosti, okrenuti su ka karakterizaciji likova i izučavanju akademskih tema, naročito istorije i nauke, a radnja je često smeštena van Južne Amerike. Volpi je dobitnik brojnih nagrada, među kojima su Nagrada Biblioteca Breva i Planta-Casa de América. Objavio je preko dvadeset knjiga. Njegova dela prevedena su na preko dvadeset pet jezika.
Najpoznatija dela: Uprkos mračnoj tišini (A pesar del oscuro silencio, 1993), Mir grobovi (La paz de los sepulcros, 1995), Igra apokalipse (El juego del Apocalipsis, 2000), Dani besa (Días de ira, 2011), Tkalja senki (La tejedora de sombras 2012), Roman o kriminalu (Una novela criminal, 2018)…