U šumama Sibira

Dosta kasno shvatio sam da neću moći da uradim nešto veliko, nešto što bi promenilo svet. Zato sam sebi obećao da ću neko vreme provesti u brvnari, sam. U šumama Sibira.

Obezbedio sam brvnaru, daleko od svega, na obalama Bajkalskog jezera.

Tamo, na pet dana hoda od prvog sela, proveo sam šest meseci, izgubljen u nesagledivoj prirodi, i pokušao da budem srećan.

Verujem da sam u tome uspeo. Dva psa, peć na drva i prozor koji gleda na jezero, bili su mi dovoljni za život.

A šta ako se sloboda sastoji u tome da gospodarite vremenom?

A šta ako sreća proističe iz raspolaganja samoćom, prostorom i tišinom – svime onim što će nedostajati budućim generacijama?

Dokle god postoje brvnare u dnu šume, još uvek nije sve izgubljeno.