U tri i deset za Rumu

U ovoj knjizi reč je o pesnikovom izboru pesama koje je pisao i koje je napisao davno, posle, i umalo sad, imaginirajući ili pohodeći Srem svog detinjstva i Srem svog zrelog doba kao neogledalski izoštrenu sliku prirode, mladosti, brutalne punoće sveta i svega što tu sliku zamagljuje, potire, svodi na trošnu konačnost koja se kroz ovo pisanje i otklanja i sve jasnije pomalja. Reč je tu i o pesnikovom primerno disciplinovanom nastojanju da to i takvo poetsko štivo nadogradi, koliko i podrije, dvostruko ispita, opipa, umalo analoški pisanim proznim zapisima istovrsnog, topografski sremačkog utemeljenja, u kojima se stiču logike razdešenih lokalnih hronika, revitalizacijski opiti na telu istorijskih zapisa, prespajanja i kopuliranja komšijsko-salašarskih usmenih zaveštanja s govorom presnog dokumenta. U kojima se spajaju putopis i opis, željeno i doživljeno, napisano i prepisano, sve u istom tematsko-energetskom polju i tonu nedvosmisleno prečanske, ravne, tihe elegije koju tek pokatkad vrsno naruši kakva jezna/strasna, a ponajpre stilska vertikala.(Vladimir Kopicl)