Ubistvo sultana

Kada je profesoru istorije Muštaku Serhazinu zazvonio telefon, svakako nije očekivao da sa druge strane čuje glas Nuzhet, svoje neprežaljene mladalačke ljubavi, koja ga je napustila pre 21 godinu i otada se više nije javljala. Ovaj kratki ali potresni razgovor kod profesora izaziva napad psihogene fuge ‒ retkog poremećaja koji usled psihološke traume dovodi do kratkotrajnog gubitka pamćenja.

Muštak gubi svest i ponovo dolazi k sebi u Nuzhetinoj zgradi, gde zatiče odškrinuta vrata i zlokobnu tišinu. U stanu pronalazi beživotnu Nuzhet, ubijenu otvaračem za pisma na čijoj dršci se nalazi tugra, kaligrafski amblem sultana Mehmeda Osvajača. Inspektori Nevzat i Ali, stari znanci naše čitalačke publike, sada se suočavaju sa čitavom lepezom osumnjičenih, kao i s naizgled nerazmrsivim klupkom motiva za ubistvo. Užasnut mogućnošću da bi i on sâm mogao biti ubica žene koju je voleo čitavog života, profesor proživljava emocionalni slom, u kome postaje sopstveni tužilac, branilac i sudija. Istovremeno, pitanje Nuzhetinog ubistva prepliće se s pitanjem smrti čuvenog sultana Mehmeda Osvajača, koji je doneo Ukaz o bratoubistvu – da li je tvrdnja da ga je ubio sopstveni sin samo zavera fanatika ili pažljivo zataškana istorijska istina?

S referencama na Frojdov esej „Dostojevski i oceubistvo”, Tolstojevu „Krojcerovu sonatu”, kao i bogatu tursku istoriju, a naročito period vladavine Mehmeda II, Umitov triler pokušava da odgonetne koji su to psihološki, socijalni, ali i istorijski pritisci koji navode ljude na zločin i kolika je uloga istoričara u očuvanju ili razbijanju nacionalnih mitova.