Unutrašnje more

PUŠILA SAM

A sad više ne. Nedostaju mi cigarete. Nedostaje mi strepnja koju su izazivale. Bila je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće.

DEVOJČICE

Psuju. Depiliraju se. Puše.

ALKOHOL

Potreban je.

IMA NADE

Sunce obasjava poluuveli svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? Posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako čest u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.