Utišani glasovi : Iz istorije običnih ljudi

Devedesetih godina prošlog veka pojavili su se mlađi i hrabriji istoričari pišući eseje o malim sudbinama pojedinaca u vihorima tih ogromnih prevrata sveta. Želeli su da makar naknadno ostave trag dostojanstvu nepravedno nazvanom Mali čovek. Pokazali su da istorijska faktografija nudi beskonačno mnogo izuzetnih priča koje ravnopravno i jednako zanimljivim čine delove poznatih događaja, revolucija, ratova i dinastija. Među pionirima „beležnika“ ovih štafeta koje su nosili uglavnom znani imenom, zanemareni, a nekada i anonimni pojedinci, bio je i profesor Milan Ristović. Svojom knjigom Obični ljudi. Prilozi za istoriju iz 1999. godine (Geopoetika), zajedno sa istoričarima poput Petera Englunda, utro je put istraživanjima malih života i svetova prošlosti. Ovo je njena dopunjena verzija.
Autori poput Ristovića moderni su zapisivači događaja sa oboda sveta kao negdašnji srednjovekovni prepisivači. Kao što su ovi uz svoj mukotrpni posao na marginama svitaka i listova beležili i svoje utiske o tekstovima koje su umnožavali i ostavili ih u zbirci Iz tmine pojanje (sastavljač istoričar književnosti Đorđe Trifunović), tako je Milan Ristović ispisao i poklonio nam svoju i istoričarsku zbirku Utišani glasovi.

Vladislav Bajac

Milan Ristović (Priština, 1953), redovni je profesor opšte savremene istorije na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Predavao je na doktorskim studijama na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i bio profesor na Filozofskom fakultetu u Banjaluci. Glavni je urednik Godišnjaka za društvenu istoriju i predsednik Udruženja za društvenu istoriju.
Bavi se istorijom Jugoistočne Evrope u 20. veku, društvenom istorijom Srbije, politikom Nemačke u Jugoistočnoj Evropi, holokaustom na Balkanu. Držao je po pozivu predavanja na desetak evropskih univerziteta i na Tokijskom državnom univerzitetu. Novinskom ilustracijom bavio se od sredine sedamdesetih do početka devedesetih godina 20. veka. Jedan je od osnivača Geopoetike.
Objavio je samostalno ili kao koautor petnaest naučnih monografija, u zemlji i inostranstvu i oko sto pedeset naučnih članaka, studija u domaćim i stranim časopisima.
Najvažniji radovi: Nemački „novi poredak“ i Jugoistočna Evropa 1940/41-1944/45. Planovi o budućnosti i praksa, VINC, Beograd, 1991 (drugo izdanje: Službeni glasnik, 2006); U potrazi za utočištem. Jugoslovenski Jevreji u bekstvu od holokausta, 1941–1945, Službeni list SRJ, Beograd 1998 (drugo izdanje: Čigoja štampa 2005); Dug povratak kući. Deca izbeglice iz Grčke u Jugoslaviji 1948–1960, Udruženje za društvenu istoriju, Beograd 1998 (prevod na engleski jezik 2000, na grčki 2008); Obični ljudi. Prilozi za istoriju, Geopoetika, Beograd 1999 (prevod na bugarski, 2013); То περιαμα Μπουλκες. „Η Ελληνικη Δημοκρατια“ στιν Γιουοσλαβια 1945-1949. Εκδοτικος Οικος, Αδελφων Κυριακιδη α.ε., Θεσσαλονηκη, 2006; Crni Petar i balkanski razbojnici. Balkan i Srbija u nemačkim satiričnim časopisima (1903–1918), UDI – Čigoja štampa, Beograd 2011 (prevod na nemački jezik 2015); Privatni život u Srba (sa Markom Popovićem i Miroslavom Timotijevićem), CLIO, Beograd 2012; Na pragu hladnog rata. Jugoslavija i građanski rat u Grčkoj, 1945–1949, Filozofski fakultet, Beograd 2015; Mussolini ante portas. Italijanski fašizam i jugoslovensko susedstvo 1919–1925, Službeni glasnik, 2022.