Uvek nešto fali

Uvek nešto fali, luksemburškog pisca Gija Helmingera, zbirka je krajnje sugestivnih i rafinirano isprepletenih pripovedaka. U njima u svakodnevicu, suptilno ili munjevito, kao u Pazolinijevoj Teoremi, prodire neočekivano i zazorno. Likovi lelujaju na granici između privida i stvarnosti, reaguju neprimereno, ili zapadaju u situacije koje na videlo iznose zatomljene emocije: u svakom čoveku vri. Jer svakom nešto fali.

Pasionirani biciklista ima strast da usput udara pešake po potiljku i odlazi za ženom koja nakon jednog saobraćajnog udesa ne može da se odbrani od njegove nametljivosti – da li je voli, da li je ugrožava? Na poluvremenu fudbalske utakmice čovek odlazi da kupi cigarete i pri povratku ne može više da nađe svoj stan. Jedan pridošlica dovodi do rasprava u komšiluku – da li on radi nešto opasno ili su zapravo opasna i podozriva nagađanja o njemu koja sve više zastranjuju?

Helminger događaje svojih pripovetki uranja u treperavo svetlo i sa beskrajnim šarmom opisuje kako civilizatorski korset može da se pocepa – i kako se potraga za onim što fali nastavlja.