Varvari : Ogled o preobražaju

Varvari čitaju samo knjige čija se uputstva za upotrebu nalaze na mestima koja NISU knjige.

Nikada nećemo razumeti varvare ako ne budemo razumeli da oni civilizaciju koja ih se odrekla nastavljaju da nose u sebi, kao neku vrstu domovine koje nisu bili dostojni. Nostalgija životinje za vremenom kada je živela u moru. I zaista: u svakom njihovom trijumfu naći ćete nostalgiju. Možda čak i zrnce kompleksa krivice. Neobična oklevanja, sitne radnje, neočekivani ustupci dubini, infantilna uzvišenost. Preobražaj je bolan: i stoga uvek nesavršen, i nepotpun.

Ova neobična i nadasve originalna knjiga „ogled“, kako je njen autor naziva, odbijajući formulaciju „roman u nastavcima“, sastavljena je od niza tekstova koje je Bariko objavljivao u časopisu “Republika”. Tema, dakako, jesu varvari, divlje horde budućnosti, koje su mnogi veliki pisci naslućivali i opisivali gledajući otvorenih očiju u tame budućeg vremena ili u svetle ruševine vlastite sadašnjosti. Ali Bariko bira drugi pogled, relativizujući vremena i istorijske epizode. Pre svega zato što zna da civilizaciju isključivo treba posmatrati u sitnim iskliznućima, u beznačajnim epizodama, koje samo tren kasnije postaju algoritam promene i pristajanja na nove vrednosti.Na početku, Bariko uspostavlja četiri kote: Betovena, slike varvarskih pustošenja, Mikija Mausa i Kormaka Makartija, kao oslonce svoje lične vavilonske kule, ideje o civilizacijskom nasleđu, o vremenima koja su prošla i koja će doći. Konstantin Kavafi je imao dilemu: „Šta ako varvari ne dođu?“ Da li će moći da se obnovi ritam periodičnih sunovrata i uzdizanja civilizacije? Alesandro Bariko je otišao korak dalje: varvari su oduvek tu, među nama – osvojili su vino i pokorili selo, razorili fudbal i knjige… Koliko smo svedoci, a u kojoj meri učesnici večnog procesa razaranja civilizacije?

Alesandro Bariko (Alessandro Baricco, 1958) nesporno je jedan od najoriginalnijih italijanskih pisaca. Pored proze koja je prevedena na više svetskih jezika on piše i filmske scenarije, eseje i kritike, režira i glumi u filmovima. Diplomirao je na konzervatorijumu na odseku za klavir. Njegova prva knjiga Zamkovi gneva donosi mu evropska priznanja a Svila – svetsku slavu, kao i romani i Pijanista i City. Napisao je jedanaest romana, tri knjige eseja i nekoliko scenarija za pozorište. Njegovi novinski članci objavljeni su pod nazivom Barnum, Barnum 2 i Next.

Poigravanje žanrovima i stilom, originalni iskaz koji se menja u svakoj knjizi čine Barika jednim od najautentičnijih glasova svetske književnosti. On stalno istražuje i često njegovi junaci vlastitom sudbinom i književnom egzistencijom oblikuju poetiku i stilsku formu romana, on im stvara dovoljno prostora i imaginacije da se razviju u jedinstvenim proznim formama. Zato je svaki njegov roman originalno putovanje na koje pisac kreće zajedno sa svojim čitaocem.