Vaten

Vaten (1969) prvo je Bernhardovo delo u kome je došao do svog osobenog izraza kojim je kasnije pisao svoje čuvene romane Gubitnik, Beton, Korektura itd. Na samom početku novele, doktor, koji sve vreme govori, postavlja pitanje „Zašto živim?“ Pre nego što do kraja potone u egzistencijalno očajanje, posećuje ga „šofer“, koji mu uvek iznova postavlja pitanje zašto više ne igra vaten (popularna igra kartama u Austriji), što podseća na Beketov metod, primenjen u drami Čekajući Godoa.

„Kad sam sâm, želim među ljude, kad sam među ljudima, želim da budem sam, to stanje je trajalo decenijama. Čas se gadim njih, čas se gadim sebe među njima, to stanje mi je blisko. Uvek neki nerazumljivi izrazi koje čujemo, za koje se ispostavi da su to sopstveni nespretni izrazi, sopstvena beskrajna nespretnost, sopstveno beskrajno ludilo, sopstvena beskrajna okrutnost, sopstvena beskrajna mržnja. . .“

„Dolazim odavde, dolazim odande, ulazim u šumu sa svih strana, ulazim u šumu da bih išao da igram vaten. Zapravo, kad stignem usred šume ja sa svih strana nailazim na sebe kako idem da igram vaten. Zapravo, svako to Ja koje je ušlo u šumu ide da igra vaten. I jedina misao u glavi mu je da ode da igra vaten. Ali čudno je, kažem, to što svako to Ja misli da ide da igra vaten, a u stvari ne ide da igra vaten. Sva ta Ja hoće da idu da igraju vaten, idu da igraju vaten, a u stvari ne idu i ne igraju vaten, kažem. Uvek zamišljam, pogotovo dok se bavim bolestima, kako idem da igram vaten, idem da igram vaten, stotine, hiljade njih istovremeno idu ka meni i, kao i ja, idu da igraju vaten. “

Vaten