Velika zaseda

Radnja čuvenog Amadovog romana „Velika Zaseda“ smeštena je u prve godine postkolonijalnog Brazila. Dok se u velikim gradovima vode odsutne borbe oko društvenog uređenja, hrabri avanturisti osvajaju komad po komad zemlje. Nisu retki ni međusobni obračuni, i baš na mestu gde se jedan takav desio – niče naselje Velika Zaseda. Prateći razvoj Velike Zasede od podizanja prvih kuća, pretvaranja u seoce, varoš i na kraju grad, Amado nam daje portrete njegovih osnivača. Čudesna je to mešavina nacija (tu su crnci, belci, mulati, Arapi..), a još više njihovih zanimanja (vlasnika plantaži, telohranitelja, razbojnika, trgovaca, prostitutki, kovača, stolara…). Sve njih ujedinjuje pripadnost Velikoj Zasedi, kao i istrajna borba da se ona razvije i zaštiti od neminovnog dolaska pohlepne centralizovane države i njene ništa bolje administracije.

Majstor pisane reči Žorž Amado je romanom „Velika zaseda“ uspeo ne samo da napiše remek-delo, već i da prenese čisti život u svom najlepšem izdanju zahvaljujući izuzetnom talentu, stilu, osećaju za duhovito, ali i sočnom jeziku. Još bitnije, iako su Amadovi likovi prepuni strasti i grehova, oni u isto vreme predstavljaju i ono najvrednije što čovek poseduje u sebi, svu onu duboku čuvanu dobrotu i lepotu. To je moguće najpre zbog toga što im Amado ne pristupa sa pozicije neutralnog posmatrača ili još gore moralističkog sudije, naprotiv, on ih poštuje baš zbog toga kakvi oni jesu. Neopterećen ideologijom, religijom ili uskim obzirima puritanskog morala, Žorže Amado je jedan od onih retkih humanista koji zaista voli ljude. A onaj ko istinski voli ljudi, voli i dobro i loše u njima. Baš zbog toga tema „Velike Zasede“ nisu slavni istorijski događaji, nego životi prezrenih, odbačenih i namerno zaboravljenih ljudi; koje Amado maestralno oživljava, pripovedajući o „nečistoj ljubavi, dok još nije podignut oltar vrline“.