Venera iz pakla

Poznavaocima opusa Dejana Kataline ne treba potcrtavati da autor često koristi novobeogradske solitere kao betonsku scenografiju za svoje narative. U podnožju blokova s druge strane reke, tzv. mali čovek deluje beznačajno, ostaje neprimetan za zvaničnu istoriju kojoj svedoči, a čiji je navodno stvaralac; Katalina, kao pisac, odvajkada ima soft spot za gubitnike.

I zaista, na samom početku romana koji držite u rukama, stvari deluju manje-više poznato: imamo posla s dva soliterska luzera, dva brata čije pasivno beznađe oblikuju balkanske, ali i svetske devedesete; na snazi su britpop i Dejton, Morphine i hors.

No ubrzo se stvar komplikuje, devojka jednog brata, a cimerka obojice, nakon serije neobičnih događaja, iznenada napušta zajednički stan i nestaje maltene bez ikakvog traga.

Inertnom življenju dolazi neslućen kraj: braća Mandić postaju akteri priče koja je znatno veća od njih, postaju delom zakulisnih (čitaj: odlučujućih) tokova gorepomenute službene istorije našeg podneblja.

Katalina svoje junake izvlači iz bloka: to je čin koji može da posluži kao metafora za dalji autorov rad čiji se obrisi naslućuju na stranicama Venere iz pakla, atipičnog trilera koji na pametan i svež način uspeva da uposli, ali i prevaziđe uobičajene sheme i elemente žanra.

Dejan Katalina rođen je u Beogradu u vreme epidemije Variole vere, u znaku lava.
Objavio je jedanaest knjiga proze, među kojima su najzapaženije zbirke priča Varikina i Kako izbeći ljubav na svakom ćošku, kao i romani Košmarenje i Precrtani.
Dobitnik nagrade “Zlatni hrast”, za najbolju knjigu poezije 2022. godine izdavačke kuće Nova poetika, za zbirku pesama “Hitovi poznog kapitalizma”. Sarađivao je na izradi Leksikona YU mitologije.
Novinarstvom se bavi od 1994. godine, kad su se tekstovi još uvek pisali na pisaćim mašinama. Bio je najmlađi glavni urednik magazina “Duga”.