Vodič kroz požare

nekada sam bila pitoma

mislila da drveće

pravi nevreme

i da je moja ljutnja najbrižnija ljubav

imala sam prozor za savršen dom

ali od odsjaja na staklu

nisam mogla da vidim unutra

nekada sam

imala proleće na obrazima

sklonio si ga nehajno

kao mrvice od keksa

od tada

nema osobe

kojoj se nisam namrštila

vozača kojeg nisam opsovala

mačke koju nisam iz obesti probudila

besnog psa kojeg nisam pomazila

zida koga nisam išarala

vrata koja nisam razvalila

ljubavi koju nisam uništila

Život se ponekad čini kao opustošen i opožaren krajolik. Moramo naučiti kretati se u takvom okruženju kako bismo se barem nadali da ćemo pronaći izlaz. O takvoj potrazi govore pjesme iz nove zbirke Ognjenke Lakićević. To je mala, osobna pobuna protiv pakla koji svi zajedno stvaramo.

Marko Tomaš, urednik

Ognjenka Lakićević je rođena u Beogradu, gde i dalje živi. Završila je Filološki fakultet na katedri za anglistiku.

Zbirke poezije: Ispod stepeništa (2002, Mali Nemo), Ulubljenja (internet izdanje), Troje (2016, Samizdat, grupa autora), Ljubavna pisma Guglu (2017, Književna radionica Rašić).

Članica alternativne rok grupe Autopark.