Volfram

Volfram je knjiga duboke depresije. Opisi prirode koji preovlađuju u njoj dati su kao prizori porušenih i opustošenih gradova. To je priroda viđena okom urbane poezije. Subjektivnost, koja poput volframovog vlakna osvetljava stvarnost, ne otkriva je kao nevinu već na nju preslikava svoje iskustvo i osećanja. I u izboru sijalice a ne sunca kao onoga što osvetljava svet vidi se taj urbani, apokaliptički pogled na prirodu. „Nešto, ako to želi, moglo bi da počne, ali ne i ovde, ne za nas”, kaže Vasićev lirski subjekat. U proznim pesmama ove knjige nema pauze.