Volter

Obdaren sjajnim umom i retkom spisateljskom mnogostranošću, bio je u isto vreme pesnik i dramski pisac, romanopisac i satiričar, publicista, istoričar i filozof. Delovao je u svima oblastima ljudske misli, ispoljavajući u svakoj od njih veliki slobodouman podstrek i vatrenu političku narav.Učinio je duhovnom potrebom Francuske a i drugih evropskih zemalja mnoštvo ideja, za čije širenje i razvijanje treba da zahvalimo upravo njemu, iako on, često, nije bio njihov tvorac. Volter je dao pečat svoje misli celom prosvetiteljskom pokretu XVIII veka, koji se često ne naziva bez razloga Volterovim vekom.
Volter je i „takmac Euripidov” (tragični pesnik) i „Eratin nežni drug” (lirski pesnik) i „Tasov unuk” (epski pesnik) i „sin Moma i Minerve” (satirik i humorist) smatrao je Puškin.
….Voltera su podražavali kao epskog i lirskog pesnika, kao pisca romana i drama, kao istoričara i publicistu. S druge strane, njegov uticaj ispoljio se u opštem pravcu društveno-filozofske misli i uopšte duhovne kulture različitih evropskih zemalja, koje su se postepeno uključivale u krug ideja francuske prosvećenosti. Njegovo ime je svuda bilo simbol prosvećenosti, iz njegovih usta su hiljade i hiljade ljudi prvi put slušale nove reči koje su izražavale velike oslobodilačke ideje trećeg staleža. Stepen Volterove popularnosti u ovoj ili onoj evropskoj zemlji uvek je bio svoje vrste barometar društvene svesti demokratskih krugova tih zemalja.Talasi oduševljenja i odobravanja sa najezdama negiranja od genija…. na „nadrimudraca ovoga veka”. „Izobličavanja” Voltera, a zajedno s njim i ostalih francuskih prosvetitelja, prihvatili su se u to doba još skorašnji volterijanci. Tako Fonvizin već 1788. godine naziva Voltera i ostale filozofe šarlatanima, kod kojih se „srebroljublje spaja sa besprimernom taštinom”.