Vrana

Psihoterapeutkinja Sofija Seterlund istražuje dva klijenta: Semjuela Baija, dečaka-vojnika iz Sijera Leonea, i Viktoriju Berjman, ženu sa nezalečenim ranama iz detinjstva. U međuvremenu, u grmlju pored stanice metroa u centru Stokholma pronađen je mrtav dečak u mumificiranom stanju. Istragu ubistva vodi detektivka Šanet Ćilberj, a lekar-patolog koji radi na slučaju je Ivo Andrić, čovek koji je u Švedsku došao nakon što je u ratu u BiH ostao bez svega. Niko ne može da ostane ravnodušan pred užasno okrutnim ubistvom tog neidentifikovanog dečaka, koji je po svemu sudeći ilegalni doseljenik u Švedsku. Policija tapka u mraku i ne nailazi na prave tragove, a po gradu se jedno za drugim pojavljuju tela ubijenih dečaka. U policijskim akcijama razotkriva se mreža pedofila i trgovaca decom kao seksualnim robljem, ali ubica im stalno izmiče iz ruku… Detektivka Šanet Ćilberj i terapeutkinja Sofija Seterlund suočavaju se sa istim pitanjem: koliko patnje čovek može učiniti drugima pre nego što prestane da bude čovek i postane čudovište?

Jerker Eriksson (1974) i Håkan Axlander Sundquist (1965) (pseudonim Erik Aksl Sund) već više od deset godina eksperimentišu s muzikom, filmom i drugim umetnostima. Sa svojim elektro-pank bendom i love you baby! bili su na brojnim turnejama po Ukrajini, Rusiji, Belorusiji i Poljskoj. “Vrana” (Kråkflickan) njihov je prvi roman. To je mračan psihološki triler i prvi deo trilogije “Slabost Viktorije Berjman”. Trilogija je postigla munjevit uspeh i kod kritičara i kod publike, objavljena je do sada u preko 30 zemalja. Smatra se najnovijim književnim fenomenom u švedskoj kriminalističkoj prozi i prekretnicom u savremenom krimi-romanu.

Trilogija o Viktoriji Berjman dobila je 2012. godine Specijalnu nagradu Švedske akademije pisaca krimi-romana. Akademija ju je je okarakterisala kao “hipnotički zanosnu krimi psihoanalizu”.

“Bolje od Stiga Laršona.”

Andres Wennberg, Gefle Dagblad

“Zbogom, Hanibale Lektoru. Taj stari kanibal je psihološki zanimljiv kao kanarinac u poređenju s Viktorijom Berjman.”

Bodil Juggas, Arbetarbladet