Vreme bez bića ili prevladavanje Hajdegera

Posle usvajanja Hajdegerovog dela (Um crne šume, 2019) autor je preduzeo njegovu temeljnu kritičku analizu u cilju njegovog prevladavanja. U središtu razmatranja je problem fundamentalne ontologije, s dva generalna zaključka: prvo, Hajdeger nije u stanju da razvije njen koncept zato što je osujećen osnovnim strateškim ciljem: pitanjem smisla bića kao bića. Drugo, pokazuje na koji način je moguće razvijanje njenog koncepta.

Pleni autorov zahvat kojim sve pojedinačnosti Hajdegerovog dela razmatra u okviru njegove celine, rekonstruisane iz njegovih sabranih dela. Pritom Hajdegera obrađuje imanentno kritički i na osnovu dobijenih rezultata izvodi ocenu o značaju njegovog dela u filozofiji XX veka. Poseban kvalitet predstavlja autorovo otvaranje novog horizonta interpretacije, razgraničenjem analitičkih nivoa, izlaganjem dijalektike straha i strepnje i filozofsko-teološkog smisla Hajdegerovog projekta. Krunu ukupnog izlaganja i kritike, predstavlja autorov doprinos u koncipovanju fundamentalne ontologije kao jedino preostale „prve filozofije“ posle pada transcendencije. Taj deo je od središnjeg značaja za naizgled preambicioznu nameru prevladavanja Hajdegera. Posle ove, originalne ili sasvim atipične i kontroverzne knjige, u oblasti Hajdeger‒interpretacije više ništa neće moći da bude kao pre. Ona će bez sumnje novim tumačima davati podstrek za savim novo čitanje i tumačenje Hajdegerovog dela.

Milan Brdar rođen je 14.03. 1952. (Ruma), osnovnu školu završio u Podgorici, srednju školu i fakultet u Beogradu gde je stekao i doktorat. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu (grupa za sociologiju) u Beogradu, gde je i doktorirao. Radio u Institutu za društvene nauke. Od 2001. godine predaje na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (predmeti Filozofska metodologija i Opšta sociologija). Uređivao je mnoge časopise: Gledišta, Theoria, Sociološki pregled. Bio je predsednik Srpskog filozofskog društva. Do sada je objavio brojne naučne radove u domaćim i stranim časopisima, kao i nekoliko knjiga: Kritika filozofije i metodologije društvenih nauka u delu Karla Popera (1981); Praksis odiseja: studija nastanka boljševičkog totalitarizma 1917-1923 (2001); Praksis odiseja: studija nastanka boljševičkog totalitarizma 1923-1929 (2001); Filozofija u Dušanovom pisoaru. Postmoderni presek XX-vkovne filozofije (2003); Uzaludan poziv. Sociologija znanja između ideologije i samorefleksije: slučaj Karla Manhajma i Prosvetiteljstva (2005); Pouke skromnosti: Karl Poper, otvoreno društvo, nauka i filozofija (2007).