Zabranjeno čitanje

Poznata hrvatska književnica Dubravka Ugrešić objavila je knjigu Zabranjeno čitanje u kojoj je sakupila, u nekim evropskim časopisima objavljivane, tekstove i eseje nastale u vremenu od 1996. do prošle godine.
Neki od tekstova bili su objavljivani i u ponekom časopisu ili u novinama kod nas, u Beogradu. Autorkin prepoznatljiv ironični stav i duhovitost provejavaju i ovom knjigom.

Dubravka Ugrešić rođena je u Hrvatskoj. Završila je Filozofski fakultet u Zagrebu i radila dvadesetak godina u Institutu za teoriju književnosti pri zagrebačkom Filozofskom fakultetu. Napisala je tri knjige za decu (“Mali plamen”, 1971; “Filip i sreća”, 1976; “Kućni duhovi”, 1988), studiju o savremenoj ruskoj prozi (“Nova ruska proza”, 1980) i sastavila antologiju alternativne ruske proze (“Pljuska u ruci”, 1988). Prevodila je s ruskog Borisa Pilnjaka i Danila Harmsa i pisala scenarije za film (“U raljama života”, “Za sreću je potrebno troje”) i televiziju. Objavila je knjige priča “Poza za prozu” (1978) i “Život je bajka” (1983); romane “Štefica Cvek u raljama života” (1981), “Forsiranje romana-reke” (1988), “Muzej bezuvjetne predaje” (1997), “Ministarstvo boli” (2004) i “Baba Jaga je snijela jaje” (2008); i zbirke eseja “Američki fikcionar” (1993), “Kultura laži” (1996), “Zabranjeno čitanje” (2001) i “Nikog nema doma” (2005).
Dela su joj prevođena na gotovo sve evropske jezike. Za svoju prozu i eseje dobila je brojne međunarodne nagrade i priznanja