Zajednički pepeo

Paralelni svetovi Zlatka Pakovića grade se minuciozno, pomoću žestokih i nežnih reči, tvrdih slika i snova. Minimalistički pristup preplitanju vremena (sećanja, zaborava i mogućne budućnosti) omogućuje i igru nasleđa, izučavanje odnosa između oca i sina, sina i kćeri, kao i večitog kruženja života i smrti. Ponekad hermetičan svet višestrukosti stiže iz predela svesti, podsvesti, nadsvesti…

Autor je ovu nadasve meditativnu prozu nazvao antiromanom. Ali, ove stranice sazidane su jednovremeno i od elemenata koji roman čine. No, važnije od žanrovske definisanosti jeste Pakovićevo dubiozno putovanje kroz filozofično promišljanje rađanja i nestajanja kojem ne nedostaje izvesna viša sfera humora; njegov Beograd ima hotel Uliks sa trideset tri sprata, Park savremenih životinja, most Baruha Spinoze, Ostrvo gnezda, metro i Evropsku ornitološku banku.

Kod Pakovića je budućnost već iza nas.

Vladislav Bajac

Zlatko Paković (Valjevo, 1968), studirao filozofiju i pozorišnu režiju. Diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Objavljuje poeziju, prozu, oglede, književne, pozorišne i filmske kritike. Režirao u pozorištu (uglavnom u Bugarskoj i na Kipru), na televiziji i radiju.

Autor je zbirke pesama Dnevnik pevanja (1995), romana Soba za jedan krevet (2002), ogleda Volja za pevanjem – srpska književnost u nastajanju (2002) i knjige angažovanih književnih kritika Opšta biografija knjiga, ljudi i država (u pripremi).

Živi u Beogradu.