Zapisi iz logorskog pakla

Šesnaest zapisa, šesnaest sudbina, čiji su zajednički imenitelj logori – Buhenvald, Dahau, Mathauzen, Dora, Ordruf, zabeležio je i opisao Dragoljub Kočić, otrgavši ih od zaborava. Među sagovornicima autor je imao bivše pitomce vojne akademije, pravnike, studente, komuniste-revolucionare, radnike. Od njih šesnaest danas je živ samo jedan, a da tragične sudbine ovih ljudi autor nije zabeležio, danas bismo ostali uskraćeni za ovo verno iskazano svedočanstvo. Istorijska nauka retko ima prostora i vremena za ovakva pripovedna svedočanstva, a upravo su ona najvernija i najslikovitija istina o životima i običnih ljudi koji u ratnim vihorima najviše stradaju. Već oronulog zdravlja, ali bistrog uma prisećali su se i najsitnijih detalja iz vremena svog logorskog života, bivši mladići ponovo su preživljavali tragediju svoje mladosti. U mnogo čemu su njihovi iskazi slični, ali postoje i razlike. Upravo poređenjem ovih svedočanstava, stiče se prava slika svih logoraških muka i iskonske želje za preživljavanjem.