Zapisi iz podzemlja

„Vrhunac autorovog stvaralaštva.“ Andre Žid

Ja sam bolestan čovek… Zao čovek. Nesimpatičan čovek. Mislim da me boli jetra.

Po mnogima jedan od prvih egzistencijalističkih romana u istoriji svetske književnosti, Zapisi iz podzemlja predstavljaju zabeleške gorkog, izolovanog i nepouzdanog pripovedača. Zasnovan na jedinstvu dva suprotstavljena kompleksa, kompleksa inferiornosti i kompleksa superiornosti, čovek iz podzemlja je u socijalnom smislu neprihvaćen, neostvaren, siromašan, ali je, kako se njemu čini, u duhovnom i intelektualnom pogledu superioran u odnosu na ostale. Istovremeno labilan i osion, on spada u red najomiljenijih antijunaka među svim likovima Fjodora Dostojevskog.

„Zapisi iz podzemlja predstavljaju blistavo rešenje problema filozofskog sadržaja u okviru književne forme.“ Džordž Stajner

„Jedno od najdubljih dela Dostojevskog.“ Vasilij RozanovDa je Dostojevski jedan od najvećih umetnika pisane reči potvrđuju njegova brojna dela. Za čitaoca modernog doba “Zapisi iz podzemlja” su jedno od najsnažnijih dela ovog pisca. Ispričani u sugestivnom tonu gorke ispovesti onoga ko govori sa samog dna života i sveta, “Zapisi iz podzemlja” su svakako preteča onog smera moderne književnosti koji, više od svega, govori o čovekovom nesporazumu sa svetom u kome se obreo. Teško je sresti istinskog poznavaoca moderne književnosti koji u svesti ne drži reči sa samog početka “Zapisa iz podzemlja”: “Ja sam bolestan čovek…Zao. Nesimpatičan”, ali koji u ovom delu ne vidi neku vrstu prekretnice čitavoj egzistencijalističkoj struji modernog mišljenja.