Zapisi jednog revolucionara

P. A. Kropotkin (1842-1921), sveti čovek anarhizma, rođen je u Moskvi, u plemićkoj porodici iz drevnog roda dinastije Rjurikoviča, koja je vladala Rusijom pre Romanovih.
Našavši se u elitnoj vojnoj službi u Petrogradu, tražio je u svojoj dvadesetoj premeštaj u Sibir, i pet godina koje je tamo proveo presudno su uticale na njegov razvoj. Godine 1872. odlazi u Švajcarsku, gde se upoznaje sa revolucionarnim pokretom Prve Internacionale. Uhapšen je 1874. u Petrogradu, ali je nakon dve godine uspeo da pobegne iz Petropavlovske tvrđave. Živeo je u Londonu, gde je osnovao anarhističko glasilo Freedom Press i napisao niz knjiga koje su utemeljile tzv. komunistički anarhizam, društvo bez države i represije koje se, nasuprot marksističkim teorijama, ne zasniva na materijalnim odnosima, već na razvitku socijalne i individualne etike, uz princip solidarnosti i uzajamnog pomaganja. Nakon izbijanja revolucije, Kropotkin se konačno, posle 40 godina izgnanstva, vratio 1917. godine u Rusiju. Kako nikada nije bio pristalica nasilja, duboko se razočarao Lenjinom i njegovom klikom, koji su ubijali sve što im je stajalo na putu ka osvajanju vlasti. Umro je 1921. u mestu Dmitrov, nedaleko od Moskve, pre ravno 100 godina.

Čuvena Kropotkinova knjiga Zapisi jednog revolucionara objavljena je 1899. u Londonu, i jedno od najpoznatijih meomoarskih dela u istoriji literature.