Žarač

Snoviđenje i depresija; vračare i rusalke; žene ispred svog vremena u strogom i surovom Salemu; morbidne fantazije i dve junakinje koje spasavaju same sebe i jedna drugu; Barselona, Madrid i sadašnjost na ivici kolapsa.

U svom novom romanu, koji svojom strukturom podseća na Sate Majkla Kaningema, Lihtmaerova prepliće živote dveju žena iz različitih epoha, dva društva razdvojena vekovima.

U leto 2014, mlada žena koju je partner upravo napustio, seli se iz Barselone u Madrid, opsednuta uverenjem da dolazi apokalipsa. Četiri veka ranije, istorijska ličnost, Debora Mudi, poznata kao „opasna žena“, bori se protiv predrasuda i puritanizma u Novoj Nizozemskoj, dok istovremeno postaje prva zemljoposednica. Ipak, ove dve junakinje imaju više toga zajedničkog nego što se na prvi pogled čini…

Pred nama je feministički roman autorke koju kritičari porede sa Bretom Istonom Elisom i Merse Ruduredom. Bekstvo od bola kao način preživljavanja, prirodan odnos sa okolinom, rodne uloge koje traže da se redefinišu, napuštenost i samouništenje, neke su od tema koje Lusija Lihtmaer razvija u Žaraču.

Utisak koji roman ostavlja je poput hirurškog instrumenta po kom nosi ime: spaljuje ranu u prevenciji širenja infekcije i doprinosi zaceljenju.

Lusija Lihtmaer (1977, Buenos Ajres) je novinarka i književnica rođena u Argentini, odrasla u Barseloni.

Radi kao kulturni kurator, književni prevodilac i univerzitetski profesor. Trenutno piše za različite medije, uključujući El pais, El diario i Karne kruda.

Među njenim delima ističu se Casi nada que ponerte (2016), Yo también soy una chica lista (2017) i Ofendiditos, la criminalización de la protesta (2019). Autorka je i popularnog podkasta Deforme semanal. Cauterio (2022) – Žarač njen je najnoviji roman.