Zaslepljenost

Roman Zaslepljenost, možda i najznačajnije delo nobelovca Kanetija, govori o Peteru Kinu, inhibiranom sinologu, koji je čitav život provodio uronjen u nauku, ophrvan brigom za svoju ogromnu biblioteku. Za ovog osobenjaka i fetišistu, knjige imaju najveću vrednost, veću čak i od ljudskog života. Međutim, kada ga poriv da još bolje zaštiti svoju biblioteku natera da se oženi služavkom Terezom, Kin doživljava surovo otrežnjenje: uskoro će završiti na ulici gde će sklopiti neobično prijateljstvo sa Fišerleom, grbavim smutljivcem koji sanja da postane šahovski velemajstor.

Delo je napisano u doba uspona totalitarnih ideologija, što je uočljivo na njegovom tematskom i filozofskom planu. Prvi deo romana naslovljen je „Glava bez sveta” i maestralno dočarava dehumanizaciju bića potčinjenog jednoj fiks-ideji, dok nas u drugom delu, „Bezglavi svet”, Kaneti vodi među „ružne, prljave i zle” – male ljude prepuštene niskim porivima. Iako isprva kolektivno ludilo likova deluje simpatično, Kaneti postepeno pravi prelaz u pripovedanju od crnohumornog i bizarnog do potpuno zastrašujućeg, na metaforičkom planu oslikavajući uspon fašizma u periodu između dva rata. Treći deo romana, „Svet u glavi”, zaokružuje ovu metaforu: svaka totalitarna ideologija jeste zaslepljenost svetom koji nosi u glavi, izolovanim i iščašenim, koji se, poput mehura od sapunice, ne može dodirnuti s nekim drugim svetom, a da ne dođe do katastrofe. Likovi Kanetijevog romana slepo veruju svojoj istini, stoga su svi osuđeni da dožive krah kada se suoče sa istinama drugih.