Zemlja i sanjarije o počinku

Umesto da se u jednoj osnovnoj knjizi bavimo metafizikom počinka, pokušali smo da opišemo njegove najpostojanije psihičke težnje. U svojim ljudskim vidovima, počinak je nužno obeležen involutivnom psihom. Povlačenje u sebe ne može uvek da ostane apstraktno. Ono poprima izgled uvijanja oko sebe, tela koje postaje sopstveni predmet, koje samo sebe dodiruje. Dali smo slike ove involucije. Ispitivaćemo slike počinka, utočišta, ukorenjenja. Uprkos mnogobrojnim podvrstama, uprkos značajnim razlikama u izgledu i obliku, ustanovićemo da su sve ove slike, ako ne izomorfne, a ono bar izotropne, to jest da nas upućuju na isto kretanje ka izvorima počinka. Kuća, utroba, pećina, na primer, nose isti veliki beleg povratka majci. U toj perspektivi, nesvesno zapoveda, nesvesno upravlja.