Zemlja – Vazduh – Nebo

Zemlja-Vazduh-Nebo Germana Sadulajeva je svojevrsna slika današnjeg ljudskog života, čija nit neprekidnog postojanja iz starostavnih vremena seže do savremenih događaja; u ovom slučaju (pri)kazuje priču o zaboravljenoj duši, ili o dušama koje naseljavaju ljudsko telo i nisu smrtne. Večnost, ovaploćena u toj seobi duša, u dušama koje povremeno menjaju svoje privremeno stanište – neobična je ideja savršenog univerzuma
u kome vlada harmonija, samo što se čovek bori sa svojom nesposobnošću da je dokuči.
U potrazi za harmonijom, većinom ide pogrešnim putem. Pa ipak, poneko i dođe do nje. Otuda i neobičan završetak ovog meta-romana – junak, posle višekratnih reinkarnacija u ljude, pretvara se u lelujanje, tanano treperenje, u talas toplog vazduha i, najzad, u muziku. Na kraju romana sećamo se Pitagore i čujemo muziku sfera.

German Sadulajev je rođen 1973. godine u selu Šali, u Čečensko-Inguškoj republici u SSSR. Otac mu je Čečen a majka Ruskinja, zapravo terska kozakinja (s rijeke Terek). Godine 1989. pošao je u Lenjingrad s namjerom da studira novinarstvo. Tamo je u listu za mlade objavljivao članke. U zadnji čas se predomislio i upisao pravo. Danas živi i radi u Sankt Peterburgu kao odvjetnik. Svoje prvo djelo, pripovijest, Jedna lasta ne čini proljeće napisao je 2001. godine i prvo je bila objavljena na internetu. Autor ju je poslao raznim izdavačima, no samo je jedan izdavač bio zainteresiran – Ultra-Kultura iz Jekaterinburga. Urednik je obećao Sadulajevu objaviti knjigu ako napiše još nekoliko proza te je tako 2006. godine objavljena knjiga pod naslovom Ja – Čečen!