Zlatni ćup / Princeza Brambila

E. T. A. Hofman je jedan od najznačajnijih pisaca nemačkog romantizma, poznat po mešanju elemenata
stvarnog i natprirodnog u svojim delima. Fantastična i misteriozna atmosfera koju gradi isprepletena je
sa realističnim pasažima, što doprinosi osećaju strave i čudnovatog. Perspektiva i utisci junaka
postavljeni su iznad objektivnih činjenica, čime Hofman uspeva da predstavi svu složenost ljudske želje i
straha. Njegovo virtuozno poigravanje različitim nivoima stvarnosti i fantastike, prožeto humorom i
stravom, učinilo je ovog pisca jednim od najvećih imena evropske književnosti 19. veka.

U ovom izboru nalaze se dve njegove najpoznatije priče u novom, izuzetnom prevodu Jelene Pržulj. U
Zlatnom ćupu, remek-delu književnosti romantizma, koje je i sam Hofman smatrao svojom
najuspešnijom pričom, prikazani su neobični doživljaji studenta Anselmusa, koji je rastrzan između dve
žene, i svakodnevnog sveta buržoaskog Drezdena koji se širi u magični svet Atlantide. Dok je u centru
Princeze Brambile ljubavna priča glumaca Đilja i Đačinte i njihova zaljubljenost u radoznalu princezu
Brambilu i princa Kornelija, ispripovedana kroz ironiju, humor i fantastiku.

Hofmanova dela su izvršila veliki uticaj na književnost 19. i 20. veka i inspirisala neke od najznačajnijih
svetskih pisaca, kao što su Kafka, Dikens, Po, Balzak, Dostojevski, Gogolj… Njegovo stvaralaštvo bilo je
inspirativno i brojnim kompozitorima, kao što su Vagner, Ofenbah, Šuman i Čajkovski, čiji se libreto
baleta „Krcko Oraščić” bazira na Hofmanovoj priči.

Ernst Teodor Vilhelm Hofman (1776–1822) jedan je od najpoznatijih predstavnika nemačkog
romantizma. Rođen je u Pruskoj u porodici pravnika. Pored pisanja imao je talenat za slikanje i klavir. U
prvim godinama 19. veka Hofman je radio kao službenik u pruskim provincijama. Zbog skandala sa
njegovim karikaturama oficira koje su podeljene na jednom balu Hofman je premešten u Plok u Istočnoj
Pruskoj, gde je našao mir za pisanje i komponovanje. Međutim, usled Napoleonovih osvajanja seli se u
Poznanj, pa potom u Berlin, gde je živeo na granici egzistencije.

Kada je objavio priču Vitez Glik 1809. godine prvi put je upotrebio pseudonim E. T. A. Hofman, ističući
da je poslednje slovo „A.” dodao svom imenu u čast Mocartu. U njegovom stvaralaštvu vidljiva je
romantičarska tendencija mešanja stvarnosti i fantastike. Elemente strave i užasa razvija putem
personifikacije i davanja stvarne konotacije ustaljenim epitetima, dok se realni uzroci kriju pod maskom
fantastike i izranjaju iz nje na jednom višem nivou. Pored kratke forme pisao i romane: Đavolji eliksir
(1816) i Život i razmišljanja mačka Mura (1821). Međutim, najpoznatiji je po pričama Zlatni ćup i
Princeza Brambila, koje imaju svoje mesto među najznačajnijim delima evropske književnosti 19. veka.