Zlatno doba dijaloga

Knjiga Zlatno doba dijaloga obuhvata Pekićeve intervjue od 1962. do poslednjeg, koji je dao Boži Koprivici neposredno pred smrt 1992. godine. To nisu „obični“ razgovori već „izuzetna literatura“ jer Pekić nije trošio svoj raskošni talenat samo kada je pisao romane već i kada je odgovarao na novinarska pitanja, držeći se u svakoj prilici maksime „nije važna širina već dubina“, čulo se tokom razgovora.

“Ako prezremo vlastitu književnost, kao jednu od legitimnih formi našeg duhovnog razvoja, samo zato što je slabija od tuđe, odmah se možemo odreći i istorije, jer ni ona ne može pretendovati da, sa gledišta čovečanstva, nešto osobito znači, pa, što da ne, najzad i nacije. Možemo se pohvatati za ruke i prijaviti za građanstvo neke nacije koja ima bolju književnost i važniju istoriju.”