Usijanje

Neoromantičarske tendencije i štimung u poeziji Dragoslava Dedovića možda nikada nisu bile izraženije no u novom odabiru pesama, pod naslovom Usijanje. Čežnja i melanholija, strast i svest o smrti, sa nezaobilaznim odjekivanjem stihova i ključnih reči Crnjanskovih ciklusa „Nove senke“ i „Stihovi ulice“, u ovoj zbirci dominiraju nad Dedovićevim promišljanjem života nakon rata, egzila, pamćenja, specifičnih hronotopa. Manje narativna, manje diskurzivna, jednostavnija po izrazu, ova se poezija ipak i dalje gradi na polarizacijama karakterističnim za Dedovića: ja i ti, muško i žensko, Sever i Jug, prisustvo i odsustvo… Pesnik nastoji da prenese upravo to pouzdanje koje obostrana želja donosi muškarcu i ženi, te iščezavanje, bledilo svega ostalog pred moći čulnosti. Taktilni svet vlada ovom knjigom, a njenim jezikom metafore dodira. (Sonja Veselinović)